Tehnologija, voćne vrste i sorte prilagođene klimatskim promenama

Očigledno je da se u poslednjih 15-20 godina suočavamo sa klimatskim promenama.

Evidentno je da pre toga nismo imali problema sa ožegotinama na plodovima voća koje su sada u velikoj meri prisutne. Ove godine zabeležili smo ožegotine i ispod mreža. Ovo je naveo prof. dr Zoran Keserović govoreći o temi „Tehnologija, voćne vrste i sorte prilagođene klimatskim promenama“.

Kako protiv suše i grada u voćarstvu?

Jedan od faktora koji sigurno utiče na smanjenje voćarske proizvodnje je i suša.

Foto: Agroportal.rs/Prof, dr Zoran Keserović: Treba raditi na podsticanju ovođenja zalivnih sistema

-Moj predlog je da u narednom periodu na prvom mestu moramo naći rešenje da povećavamo površine pod sistemom za navodnjavanje. Od ukupno korišćenih poljoprivrednih površina navodnjavamo svega oko 7 odsto. U voćarstvu je to oko 31 odsto. Mislim da u narednom periodu podsticaje treba davati samo za zasade koji imaju sisteme za navodnjavanje. Treba raditi na podsticanju njihovog uvođenja u proizvodnju, mišljenja je Keserović.

U poslednje vreme, kako kaže, pojava grada je postala uobičajena. Sistem protivgradnih raketa pokazao se kao neefikasan. U međuvremenu se pojavio novi sistem – SPAG protivgradni top koji štiti od 80 do 100 ha. Pokazao se kao veoma efikasan.

SPAG protivgradni top

-Meni je drago što je u Srbiji već instalirano 13 takvih protivgradnih topova. U našoj zemlji su se 2017. godine  prvi put pojavili olujni vetrovi. Oni su rušili protivgradne sisteme sa protivgradnim mrežama. U narednom periodu moramo videti kako postavljati vetrozaštitne pojaseve, kaže Keserović.

Kao primer navodi Ferero koji je svuda oko 600 ha zasada leske postavio vetrozaštitne pojaseve.

Kruška, lešnik, orah, šljiva – interesantni i za domaće i za strano tržište

U narednom periodu mora se, kako kaže, raditi i na tome da se odgovarajuća voćna vrsta odabere za određene agroekološke uslove.

-Vidim da je kruška sasvim sigurno deficitarna. U poslednjih 7-8 godina najviše su smanjene površine pod ovim voćem. Kruška je deficitarna u Evropi. Nismo obratili pažnju na jezgraste voćne vrste. Ulaskom Ferera u Srbiju podižu se zasadi leske. Orah je po meni perspektivna voćna vrsta. To su sorte sa lateralnom rodnošću. Pratim nekoliko plantaža koje su u punoj rodnosti ostvarile prinos od 6t/ha. Takav rod nije postignut ni u Italiji i drugim zemljama, objašnjava naš eminentni stručnjak za voćarstvo.

Foto: Pixabay/Kruška je sasvim sigurno deficitarana voćna vrsta

Po njegovom mišljenju, šljiva će uvek biti interesanta voćna vrsta. Ali, mora se videti kako mehnaizovati berbu. Sada imamo tresače. Postoje mogućnosti da se podignu gusti zasadi šljive koji se mogu brati kombajnom kao što se to radi kod višnje.

Zbog čega proizvođači treba da budu akcionari hladnjača?

Da bi se smanjili troškovi proizvodnje mora se videti kako u narednom periodu udružiti male proizvođače. Kao primer naveo je zadruge u Valansiji koje se trude da kooperanti ostvare što bolje cene. Međutim, kod nas nije takav slučaj. Proizvođači su odvojeni od hladnjačara i prerađivača.

Foto: Pixabay/Najbolje su prošli trgovci, hladnjačari i pređivači zbog niske otkupne cene voća

-Rekao bih da su u 2026. godini najbolje prošli trgovci hladnjačari i prerađivači jer je otkupna cena bila prilično niska. Predlagao sam da proizvođači budu akcionari u hladnjačama i tako dobijaju 55% odsto, a hladnjačari 45 odsto. Sistem je da se odredi akontna cena i kada se roba proda, onda da se deli dobit. Male proizvođače treba udružiti u zadruge i to je sigurno posao i zadružnih saveza Vojvodine i Srbije,  kaže naš sagovornik.

On je kao primer naveo Mijokovce. Oni proizvode oko 35 odsto kajsije. Ove godine žalili su se na cenu. Da imaju neki prerađivački kapacitet poput destilerije ili pogona za pravljenje pekmeza ne bi imali takvih problema.

Foto: Pixabey/Prerađivački kapaciteti podižu cenu voća

Troškovi proizvodnje mogu se smanjiti uvođenjem mehanizovane rezidbe. Ali to ne mogu pojedinci i mali proizvođači. Ako bi recimo podigli po 5 ha oblačinske višnje i kupili jedan tresač ili kombajn troškovi proizvodnje se smanjuju.

Produženi prelevmani štite domaće proizvođače jabuka

Na pitanje zbog čega u marketima nemamo domaće jabuke i ako su ove godine izuzetno dobro rodile, Keserović je podsetio da je prošla godine vodeća voćna vrsta kada je u pitanju proizvodnja, upravo bila jabuka sa 330.000 tona. Ove godine je za 50.000 – 60.000 tona veći rod.

Foto: Pixabey/Produžiti prelevmane i spasiti domaće proizvođače jabuke

-Kod nas se prelevmani ukidaju krajem novembra i tada na naše tržište ulazi poljska jabuka. Hipermarketi tada uvoze. Treba videti kako zaustaviti taj uvoz jer mi imamo izuzetno kvalitetnu jabuku. Prelevmani bi trebali da se produže do kraja marta ili početka aprila kako bi se naši proizvođači zaštitili i prodali svoju robu.

Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu 

Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku

Zaprati Agroportal znanje je moć na mreži X 

Zaprati Agroportal znanje je moć na Threadsu

Kao zaključak prof. dr Zoran Keserović je naveo da u narednom periodu ne treba da se podižu zasadi bez protivgradnih mreža i protivgradnih topova. Postoje sitemi kako se plodovi štite od ožegotina. Umesto crnih, treba koristiti crvene ili druge protivgradne mreže i naravno postoje preparati koji tome služe.

Piše: Jasna Bajšanski