Dunja, baš kao u pesmi, najavljuje dolazak jeseni. Deficitarna je voćna vrsta, ona je istovremeno i zahtevna i interesantna. Za dunjom vlada velika potražnja.
Ova voćka kasno cveta pa na taj način izbegava kasne prolećene mrazove.
ČITAJTE I: Tehnologija, voćne vrste i sorte prilagođene klimatskim promenama
Naš, u zemlji i svetu, uvaženi stručnjak za voćarstvo prof. dr Zoran Keserović kaže da u poslednjih 30 godina koliko prati proizvodnju dunje, ove godine se prvi put na nekim lokalitetima pojavio mraz krajem aparila i početkom maja, te je došlo do izmrzavanja ove voćne vrste.
Foto: Zorana Koprivica/ Vodeće sorte kod nas su Leskovačka i Vranjska dunja
Veliki prinos i dobra cena prate proizvodnju dunje
-Dunja uvek ima jako dobru cenu. Po hektaru može da se postigne veliki prinos ako se kalemi na dunji BA 29 koja je vegetativna podloga srednje bujnosti, bolje podnosi teža zemljišta, sušu i višak karbonata. Srednje je bujna podloga, daje niže, stabilnije i lakše za berbu stablo, kaže Keserović.
Foto: Zorana Koprivica/Leskovačka dunja kvalitetnija i aromatičnija od drugih sorti
Po njegovim rečima vodeće sorte kod nas su Leskovačka i Vranjska dunja. Najbolja za preradu je Leskovačka dunja ali postoje sorte koje pokazuju veću otpornost na erviniju koja u dunjarstvu predstavlja veliki problem.
-To su sorte Šampion, zatim bugarske sorte Trijumf, Asenica i Hemus. One su sve popularnije u srpskim voćnjacima zbog dobre otpornosti, krupnih plodova i redovnih prinosa. Ali, kvalitet plodova je manji u odnosu na domaće sorte, kaže naš sagovornik.
Najveći neprijatelj dunje je ervinija
Na pitanje kako eliminisati pojavu bakterijske plamenjače Keserović je naveo nekoliko načina. Jedan od njih je da se odstranjuju cvetovi koji se kasnije pojavljuju.
Foto: Zorana Koprivica/Ima li intenzivna rezidba veze sa ervinijom?
-Jedan od mojih studenata, Damjan Jevtić u Salašu noćajskom je postavio ogled tamo gde je intenzivna rezidba i tamo gde nema rezidbe. Ustanovljeno je da tamo gde je manja rezidba i manji porast nismo primetili pojavu bakteriozne plamenjače, objašnjava Keserović.
Zašto zaštiti rakiju od dunje?
On naglašava da je sasvim sigurno da je dunja velika perspektiva u voćarstvu i ljudi je vole. Ako, kako kaže, nismo uspeli da zaštitimo rakiju od šljive, onda možemo od dunje jer je na tržištu izuzetno tražena i cenjena.
Foto: Zorana Koprivica/U Srbiji pod dunjom svega 2.000 ha
-Prema mojim podacima u Srbiji pod dunjom ima svega 2.000 ha sa kojih se proizvede od 8.000 do 9.000 tona plodova. Tako da definitivno ima prostora za širenje zasada dunje. Ovo je posebno važno ako se u obzir uzme činjenica da ona nije posebno zahtevna ni prema agroekološkim uslovima ni prema tipu zemljišta, kaže prof. dr Zoran Keserović.
Manje prskanja, manje ulaganja u podizanje zasada
Takođe, kako napominje, dunja ne zahteva mnogo prskanja poput jabuke ili kruške. Sem toga, kod dunje nisu potrebne ni protivgradne mreže ni zasena jer se u slučaju grada plodovi mogu preraditi.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Zaprati Agroportal znanje je moć na mreži X
Zaprati Agroportal znanje je moć na Threadsu
Plodovi dunje kod nas uglavnom i idu u preradu.
Još jedna prednost kod proizvodnje dunje je ta što podizanje zasada u odnosu na druge jabučaste vrste značajno manje košta.
Piše: Jasna Bajšanski
0 Komentara