Analiza meteoroloških uslova pokazuje da je Srednji Banat u periodu 2025/2026. bio izložen ozbiljnom i dugotrajnom vodnom deficitu.
Iako je zima bila normalna i kišna, proleće i leto 2026. doneli su izrazit manjak padavina, visoke temperature i ekstremnu sušu prema SPI indeksu za Zrenjanin.
Kako je u svom radu „Suša u Srednjem Banatu 2025/2026. i potrebe za navodnjavanjem ratarskih kultura“ naveo dipl. inž. Dragan Marković iz PSS Zrenjanin, do sredine jula 2026. palo je oko 148 mm kiše. To je oko polovine uobičajene količine padavina za taj deo godine.
Foto: Pixabay/Visok stepen vodnog stresa u Srednjem Banatu
Cilj Markovićevog rada je da, na osnovu dostupnih meteoroloških podataka i procena uticaja suše na useve, utvrdi stepen vodnog stresa u Srednjem Banatu i predloži zalivne norme za pšenicu, kukuruz, soju, suncokret i šećernu repu.
Iz banatskog černozema i ritskog zemljišta vlaga se brzo iscrpljuje
Najjasniji pokazatelj intenziteta suše daje standardizovani indeks padavina (SPI).
Prema korišćenoj skali, ekstremna suša odgovara vrednostima SPI između -2,326 i -1,645. Jaka suša obuhvata vrednosti između -1,645 i -1,282. RHMZ. Posebno navodi da SPI za period od 60 dana može da se koristi kao indikator poljoprivredne suše i stanja vlage u površinskom sloju zemljišta.
Foto: Agroportal.rs/Brzo iscrpljivanje lako dostupne vode iz površinskih 0–30 cm, a zatim i iz sloja 30–60 cm, koji je presudan za kukuruz, soju i šećernu repu
-Praktično, to znači da je u Zrenjaninu i širem području Srednjeg Banata do kraja avgusta 2026. postojao ozbiljan deficit vlage u aktivnom korenskom sloju. Za černozem i ritsko zemljište, koji su karakteristični za Banat, to se ogleda u brzom iscrpljivanju lako dostupne vode iz površinskih 0–30 cm, a zatim i iz sloja 30–60 cm. A on je presudan za kukuruz, soju i šećernu repu, navodi Marković.
Navodnjavanje u Srednjem Banatu je neophodna mera stabilizacije prinosa
Posledice su, kako dalje kaže, bile najizraženije kod kukuruza i soje. Prosečan prinos kukuruza u Srbiji u 2026. iznosio je oko 5,1 t/ha, a soje 1,5 t/ha. Šećerna repa ostvarila je 43,6 t/ha što je najslabiji rezultat od 2007. godine. Suncokret je, zahvaljujući većoj toleranciji na sušu, relativno bolje podneo uslove, ali je i kod njega očekivan prinos smanjen na oko 2,5 t/ha.
ČITAJTE I: Poljoprivreda bez biostimulatora postaje rizična
-Na osnovu analize, može se zaključiti da navodnjavanje u Srednjem Banatu više nije samo tehnika intenzifikacije proizvodnje, već neophodna mera stabilizacije prinosa, kaže on.
Predlaže se diferencirano zalivanje: 60–80 mm za pšenicu, 180–240 mm za kukuruz, 140–200 mm za soju, 90–150 mm za suncokret i 180–260 mm za šećernu repu, u dozama od 30–40 mm po zalivanju.
Foto: Pixabay/Diferencirano zalivanje za ratarske useve
Prioritet pri ograničenim količinama vode treba dati kukuruzu i soji u kritičnim fenofazama, zatim šećernoj repi, dok pšenica i suncokret zahtevaju manje ukupne količine vode.
Da li je samo navodnjavanje dovoljno?
-Dalji razvoj proizvodnje u Srednjem Banatu zahteva kombinaciju navodnjavanja, izbora tolerantnijih sorti, pravilne agrotehnike i praćenja indeksa suše, objašnjava Marković.
On naglašava da bez sistematskog dopunjavanja vlage u kritičnim periodima, sušne godine poput 2025. i 2026. biće praćene ponavljanjem značajnih gubitaka prinosa, naročito kod kukuruza, soje i šećerne repe.
Foto: Agroportal.rs/Leto 2026. bilo je deseto najsušnije leto u Srbiji u periodu od 1951. godine
Srednji Banat pripada stepsko-kontinentalnom klimatskom području, sa srednjom godišnjom temperaturom od oko 11,2 °C i prosečnom godišnjom sumom padavina od oko 622 mm. Takve klimatske karakteristike čine region posebno osetljivim na sušu. Maksimum potreba za vodom ratarskih kultura poklapa sa letnjim mesecima, kada su padavine najnestabilnije, a evapotranspiracija najintenzivnija.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Zaprati Agroportal znanje je moć na mreži X
Zaprati Agroportal znanje je moć na Threadsu
Godina 2025. bila je 20. najsušnija godina u Srbiji od 1951. godine, prema godišnjem biltenu RHMZ-a. Sušni trend nije prekinut ni u 2026. godini.
Iako je zima 2025/2026. bila normalna i kišna, proleće je u većem delu Vojvodine bilo sušno. Leto 2026. bilo je deseto najsušnije leto u Srbiji u periodu od 1951. godine.
Priredila: Jasna Bajšanski
0 Komentara