Defolijacija, odnosno, uklanjanje lišća u zoni grozda, predstavlja redovnu meru koja se u toku vegetacije obavlja u zasadima vinove loze.
Ovi zahvati su neophodni jer stvaraju uslove da svaki grozd dobije dovoljnu količinu svetlosti i time veći procenat šećera, a nekada dovodi i do umanjenog sadržaja ukupnih kiselina.
ČITAJTE I: Manastir Koporin: Sabornost i moba temelj zadrugarstva
Takođe, na ovaj način se smanjuje i mogućnost pojave sive truleži, naročito kada je kišovito vreme pred berbu.
U našim agroekološkim uslovima obavlja se obično na tri do četiri nedelje pred berbu. Iz zone lastara u kojoj se razvijaju grozdovi uklanjaju se pojedini listovi koji vrše zasenu. Uklanjaju se pre svega oni čija je fotosintetska aktivnost slaba, pri čemu preostali listovi stvaraju dovoljne količine ugljenih hidrata.
Primenjuju se kod stonih sorti, na primer, muskat hamburg veoma pozitivno reaguje na ovu meru. Kod vinskih kultivara obavlja se u slučajevima kada su visoki prinosi i grozdovi zbijeni.
Ovu meru treba početi pojavom šarka, odnosno kod crvenih sorti kada bobica poprimi roze nijansu, a kod belih u momentu kada zelena boja pokožice dobija svetlije tonove.
Prerano izvođenje defolijacije može biti štetno jer postoje uslovi za stvaranje ožegotina. Ukoliko je pravac pružanja redova sever-jug preporuka je da se skida samo lišće sa istočne strane rade u visini od 25 do 30 centimetara, odnosno 20 do 25 procenata listova od ukupnog broja na čokotu. Treba izbegavati sprovođenje ove mere sa zapadne strane redova jer je u popodnevnim satima temperatura najviša i pri direktnom izlaganju sunca može doći do stvaranja ožetogina.
Zaprati Agroportal znanje je moć na Instagramu
Lajkuj Agroportal znanje je moć na Facebooku
Efekti ove mere su najizraženiji u severnim, hladnijimpredelima i u godinama se većom količinom padavina čime se minimalizuju uslovi za razvoj sive truleži. Naročito je korisna za sorte sa tankom pokožicom i zbijenim grozdovima.
Piše: dipl. ing. Velimir Stanojević, PSSS Čačak
Foto: PIS i Pixabay
0 Komentara