Aktuelni rizici od breskvinog smotavca, tripsa i truleži ploda u breskvicima

U voćnjacima bresaka i nektarina najranije sorte već su u berbi, dok se kod ostalog sortimenta plodovi nalaze u fazi intenzivnog razvoja i početka sazrevanja.

U ovom periodu potrebno je posvetiti posebnu pažnju zaštiti zasada, naročito u proizvodnji namenjenoj izvozu, jer prisustvo pojedinih štetnih organizama može predstavljati razlog za odbijanje pošiljki na inostranim tržištima.

Foto: PIS

Breskvin smotavac

Pregledom zasada registrovano je prisustvo položenih jaja druge generacije breskvinog smotavca, a u narednim danima očekuje se piljenje gusenica.

Nakon piljenja, gusenice se ubušuju u plodove i direktno ugrožavaju njihov kvalitet i tržišnu vrednost. Oštećeni plodovi nisu pogodni za plasman, a mesta oštećenja predstavljaju i ulazna mesta za razvoj prouzrokovača truleži.

Foto: PIS

Povećana aktivnost tripsa

U pojedinim voćnjacima zabeležena je povećana brojnost tripsa – ishranom na plodovima nastaju oštećenja u vidu nekroza, ožiljaka i deformacija, što dovodi do smanjenja kvaliteta i tržišne vrednosti plodova.

Rizik od truleži plodova

U zasadima gde je počelo sazrevanje plodova, pored štetočina, posebnu pažnju treba obratiti i na pojavu truleži plodova.

Padavine koje se očekuju tokom narednih dana, uz povećanu vlažnost vazduha, stvaraju veoma povoljne uslove za ostvarenje infekcija i razvoj truleži, naročito na plodovima koji su prethodno oštećeni od štetočina ili drugih mehaničkih povreda.

Foto: PIS

Značaj za izvoz

Poseban problem predstavlja činjenicu da se breskvin smotavac i pojedine vrste tripsa u određenim zemljama smatraju karantinskim organizmima. Njihovo prisustvo može biti razlog za odbijanje izvoznih pošiljki i otežan plasman plodova na strani tržišta.

Pojedini prouzrokovani truleži plodova takođe imaju karantinski status u određenim zemljama uvoznicama, među kojima je i Ruska Federacija, jedno od važnijih izvoznih tržišta za domaće proizvođače bresaka.

Foto: agroportalznanjejemoc.rs/

Detaljnije informacije o izboru registrovanih preparata i merama zaštite bresaka od navedenih štetnih organizama dostupne su u regionalnim preporukama, na LINKU.

U zasadima u kojima je berba već počela ne preporučuje se primena hemijskih mera zaštite.

Izvor: PIS