Održiva poljoprivreda u epicentru „Zadružne škole – Aleksandrovo 2026. godine“

Bez primene principa održivosti i navodnjavanja, teško se u budućnosti mogu postići dobri rezultati u poljoprivrednoj proizvodnji.

Ovako bi ukratko glasila poruka sa 6. „Zadružne škole“ koja je u organizaciji Zadružnog saveza Vojvodine i Zemljoradničke zadruge „Polet“ Aleksandrovo, održana u sredu, 28.10.2026. godine. Ova manifestacija edukativnog karaktera u Aleksandrovu je okupila brojne predstavnike zemljoradničkih zadruga, njihove zadrugare i kooperante.

ČITAJTE I: „Uz zadruge do poljoprivredne mehanizacije“ – Budućnost poljoprivrede je u partnerstvu

Fokus je bio na edukaciji proizvođača u cilju sticanja novih znanja i praktičnih rešenja na temu održive poljoprivrede. Ona predstavlja deo šireg projekta pod nazivom „Uz zadruge do održive poljoprivrede“ koji se realizuje od strane Zadružnog saveza Vojvodine.

Investiranje u znanje uvek je isplativo

Predsednica ZSV, mr Jelena Nestorov Bizonj navela je da su teme o kojima se govorilo na „Zadružnoj školi“ doprinos novim, aktuelnim znanjima u poljoprivredi.

– Ova zadružna škola posvećena je onome što je u ovom trenutku najpotrebnije poljoprivredi. To su smanjenje troškova proizvodnje, dodavanje vrednosti proizvodu, povećanje profitabilnosti uz istovremeno očuvanje naših resursa i zaštiti životne sredine. U tom kontekstu su i formulisane teme ovogodišnje zadružne škole. To je mali doprinos svim navedenim ciljevima kojima svi zajedno težimo. Investiranje u znanje je investicija koja se uvek isplati, poručila je Nestorov Bizonj.

Navodnjavanje donosi ozbiljne rezultate

Uspešnoj organizaciji i podršci ovom vidu edukacije svoj doprinos dala je  Zemljoradnička zadruga Polet iz Aleksandrova kao domaćin ovogodišnje „Zadružne škole“. Njen direktor Bojan Stepanović, predstavio je proizvodne kapacitete, primenjene tehnologije i odlične rezultate koji se postižu u proizvodnji. Ova zadruga nesumnjivo predstavlja primer uspešne poslovne prakse.

– Nastojimo da primenjujemo principe održive poljoprivrede. Ipak, sve se na kraju svede na vodu. Poljoprivrednoj proizvodnji pristupamo veoma detaljno. Počev od analize zemljišta, preko direktne setve i pšenice i okopavina. U celokupnom procesu proizvodnje trudili smo se da primenjujemo što veću racionalizaciju, optimizaciju i smanjenje troškova. Kada smo pre 4 godine počeli da navodnjavamo naše njive bilo je bolno. Ali, sada postižemo prve ozbiljnije rezultate. To je i jedini pravac za naredni period, rekao je Stepanović.

Sačuvani prirodni resursi za generacije koje dolaze

Tokom 6. „Zadružne škole“ održana su tri stručna predavanja i predstavljena praktična rešenja od strane fakultetskih profesora, eminentnih stručnjaka u poljoprivredi. Fokus je bio na održivoj poljoprivredi. O značaju i prednostima različitih oblika održive poljoprivrede u odnosu na konvencionalnu proizvodnju govorio je prof.dr Vladan Pešić.

– Održivi sistemi, pa i održiva poljoprivreda su nužnost i potreba koja je u skladu sa Agendom 21 usvojenoj na međunarodnoj konferenciji u Rio de Ženeiru 1992. godine. U njoj je naglašeno da razvoj i potrebe ljudi moraju biti u skladu sa prirodom. Generacije koje dolaze moraju naslediti sačuvane prirodne resurse koji i njima pružaju dovoljno hrane. To znači da je najvažnije očuvanje prirodnih resursa i zaštita životne sredine primenjivanjem tehnologija koje su u skladu sa ekološkim principima, objasnio je Pešić.

Klimatske promene nameću i nov način opredeljenja podsticaja

„Tehnologije, voćne vrste i sorte prilagođene klimatskim promenama“ tema je o kojoj je govorio prof. dr Zoran Keserović. On je naglasio da u narednom periodu prvenstveno moramo raditi na povećanju površina pod zalivnim sistemima.

-Jer od ukupnih obradivih površina sada navodnjavamo svega 7 odsto. Od ukupnih površina pod voćnjacima navodnjava se 31 odsto. Smatram da podsticaje treba davati samo za one zasade koji imaju sisteme za navodnjavanje i podsticati njihovo postavljanje. Neophodnost je i podizanje vetrozaštitinih pojaseva. I ono što je preko potrebno je odabir odgovarajućih voćnih vrsta za adekvatne agroekološke uslove, rekao je Keserović.

Povrtarstvu je neophodan agroekološki pristup

Odgovor u prilagođavanju povrtarske proizvodnje izemenjenim klimatskim uslovima kroz održano predavanje dao prof.dr Žarko Ilin.

– Najvažnije je svima onima koji se bave proizvodnjom povrća, za svežu proizvodnju ili preradu, uputiti poruku da na prvom mestu u vidu moraju imati biologiju različitih povrtarskih vrsta. Zatim moraju preći na agroekološki pristup razvoju ove proizvodnje. Sve to ima za cilj održivost, Naglasio je Ilin.

Održiva poljoprivreda je je put ka stabilnosti proizvodnje hrane

Postizanje dugoročne održivosti u svim segmentima privređivanja, a posebno u poljoprivredi, istaknutno je kao imperative. Upravo je održiva poljoprivreda predstavljena kao put ka stabilnosti i dugoročno održivoj proizvodnji.

Stabilnost u proizvodnji hrane neophodna je jer se poljoprivrednici sve više suočavaju sa posledicama klimatskih promena, degradacijom kvaliteta zemljišta usled intenzivne konvencionalne proizvodnje kao i drugim izazovima za koje je neophodno pronaći adekvatna rešenja. U skladu sa temom, odgovore i praktična rešenja za održivu poljoprivrednu proizvodnju kroz održana predavanja predstavili su i stučnjaci iz komapnija „Tonda Team“ doo i „Lidea“ doo.

Dobro planiranje, stalno usavršavanje i primena znanja u praksi

Prisustvo velikog broja predstavnika zadruga, zadrugara i kooperanata kao i drugih poljoprivrednih proizvođača na održanom edukativnom skupu „Zadružna škola“ potvrđuje važnu ulogu i doprinos koje zadruge i zadrugarstvo imaju u širenje novih znanja u poljoprivredi. Primeri novih uspešnih poslovnih praksi koji se primenjuju i iniciraju iz zemljoradničkih zadruga, najlakše i najbrže se prenose na poslovanje kod zadrugara, kooperanata i drugih poljopirvrednih proizvođača.

ČITAJTE I: I zadrugama zbog suše ponestaje dah

Održiva i uspešna poljoprivredna proizvodnja zasniva se na dobrom planiranju, stalnom usavršavanju i primeni znanja u praksi. Polazeći od značaja znanja za razvoj poljoprivrede, Zadružni savez Vojvodine kontinuirano doprinosi edukaciji svojih članica – zemljoradničkih zadruga u Vojvodini, kao i drugih učesnika u poljoprivrednoj proizvodnji. Na taj način nastoji da doprinese unapređenju kvaliteta i obima domaće poljoprivredne proizvodnje, podstičući istovremeno odgovorno korišćenje prirodnih resursa i očuvanje njihovog potencijala za generacije koje dolaze.

Šesta „Zadružna škola“ završena je dodelom sertifikata njenim učesnicima.

Projekat „ Uz zadruge do održive poljoprivrede“ sprovodi se u okviru projekta „Snaga građanskog učešća za održivu poljoprivredu Srbije“ koji sprovodi Razvojni Biznis centar Kragujevac, sa partnerima ENECA, Mladi poljoprivrednici Srbije i Ekološki centar „Stanište“, uz finansijsku podršku Evropkse Unije. 

Piše: Jasna Bajšanski

FOTO GALERIJU POGLEDAJTE ISPOD

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
•