Jedna od najstarijih poznatih povrtarskih kultura je artičoka, višegodišnja biljka koja pripada porodici glavočika. Svojim izgledom neodoljivo podseća na svima dobro znanu biljku čuvarkuća. Njeno uzgajanje, kako kažu istorijski podaci, počelo je u Etiopiji. Iz ove afričke zemlje put je pronašla do južne Evrope. U antičkom periodu, Stari Grci i Rimljani, artičoku su smatrali dragocenim sredstvom protiv tegoba sa probavnim traktom. Zbog toga ju je mogla konzumirati samo elita.
Kao hrana, ekstrakt i čaj, artičoka je izuzetno blagotvorna za ljudski organizam, ali kod nas se, na žalost, malo koristi. Ipak, postoje poljorivrenici koji je proizvode jer je pogodna za uzgoj na malim površinama zemlje.
Porodica Ilić iz sela Grkinje kod Niša odlučila je da iskoristi balgodeti prirode na jugu Srbije te je pre osam godina, između ostalog, počela da se bavi i proizvodnjom artičoke. Sve je poteklo od udruženje građana u kojem su se okupili ljudi spremni da se bave proizvodnjom lekovitog bilja. Odlučeno je da za početak to budu artičoka, neven i beli slez. Eksperimentalnu proizvodnju ove mediteranske biljke Ilići su započeli na 10 ari kako bi videli da li podneblje u planinskom delu južne Srbije odgovara ovoj biljci. Ostvareni su dobri prinosi, pa je površina povećana na 30 ari. Sada se ova biljka prostire na 50 ari porodičnog imanja.
-Kada smo zajedno sa partnerima gajili artičoku na jednom hektaru ostvarivali smo prinos od jedne do 1,5 tone suve mase koja donosi zaradu od 2.000 evra. Odbici u ovoj proizvodnji su mali. Artičoka je višegodišnja biljka i može da se eksploatiše 2-3 godine ako zima nije suviše hladna. To znači da prve godine kupite seme, njegova cena je 14.000 dinara za kilogram, a zatim sami možete da ga sakupite. Kod nje nema prihrane, zalivanja ni prskanja jer je otporna na sve bolesti i insekte. Dobro podnosi i visoke temperature i sušu. Potrebno ju je samo jednom okopati, priča Danijela Ilić.
Ova porodica broji pet članova, tako da ne plaća radnike već okopavanje uradi sama. Aričoku žanju, zatim je otpremaju u vlastitu sušaru čiji kapacitet je dve tone sirove mase. Osušena se pakuje u džambo vreće i predaje otkupljivačima. Cena kilograma je oko 200 dinara. Ilići na dva hektara proizvode kamilicu, neven, beli slez, matičnjak i bosiljak. Kažu da ni jedna biljna proizvodnja sa malim ulaganjem ne donosi veliki prihod kao lekovito bilje. Za uzgajanje artičoke zadužene su Danijela i njena svekrva, a proizvodnja je unapred ugovorena. Kažu da je ostvareni prihod njihov doprinos gazdinstvu. U mediteranskim zemljama artičoka se koristi kao povrće, a na ovom imanju ekspoloatiše se samo list. Kada on dostigne dužinu od 30 do 50 centimetara, radi se žetva i to četiri puta godišnje, od ranog proleća do kasne jeseni. Preko posrednika osušen list završava na italijanskom i nemačkom tržištu i od njega se pravi čaj.
Autor: Jasna Bajšanski
Foto: Pixabay
0 Komentara